14.03.11.
ostaci
kao
krpu punu prašine
otresaš
sa Sebe
čestice
naše…
ono što
ostane
stvara
novu boju,
patinu
koja postaje dio
priče
nove-stare.
nad
iskopinama čudit će se
neki
tamo što je bilo,
a ni mi
znati nećemo
kako
završismo tu.
Nema komentara:
Objavi komentar