13-14.06.11.
tramvaj zvan…
jučer, znam,
gledao si u Mene, kroz
mene,
kao da me ne prepoznaješ.
znam, vidio si me;
znam, i priče si
pričao…
prodirući u svaki moj
dio…
a ja?
moje je srce bilo
zatvoreno,
zaključano,
ledeno.
na oči suze su mi
kretale i
zaustavljale se negdje
u korijenu nosa
puneći me nakupljenim
bijesom.
opraštah se, sinoć, od
tebe
u tramvajima noćnim
lutajući gradom
u kojem nikad
zajedno nismo bili.
isplakah, jutros,
sebe,
a Ti i dalje
ogledaš se u mojim
očima,
očima praznim do
boli.
Nema komentara:
Objavi komentar